PONOĆ
ACO PEJOVIĆ & SUZANA BRANKOVIĆ
PONOĆ JE, OSTAO SAM OPET SAM
PONOĆ JE, NIKOG NEMA KOGA ZNAM
SRCE MI NOĆAS TUGOM TUGUJE
JER TVOJE REČI NE ČUJE
JA NEMAM VIŠE
NEMAM VIŠE RAZLOGA DA VOLIM
JA NEMAM NIKOG
DA MI KAŽE KAKO DA PREBOLIM
DANI IDU, PROLAZE MI LETA
HEJ, SUDBINO MOJA PROKLETA
SRCE MI NOĆAS TUGOM TUGUJE
JER TVOJE REČI NE ČUJE