Lazarica

LAZARICA
UROŠ ŽIVKOVIĆ

STIGLO PISMO, PIŠE SULTAN KNEZU LAZARU
DA MU DADE ZEMLJU SVOJU I GRAČANICU
DA MU DADE KLJUČE GRADA CARA DUŠANA
DA MU VOJSKA PIJE VODE OKO PRIZRENA

ČITA LAZAR, GLEDA SVOJU LEPU MILICU
KRAJEM OKA TRAŽI SINA I MEZIMICU
S DESNE STRANE STOJI MILOŠ SA VITEZA DVA
GLEDAJUĆI U IKONU KNEZ ODGOVARA

NE DAM, NE DAM ZEMLJU CARA DUŠANA
NE DAM, DECO, NI KAMENA S DVORA NJEGOVA
ČEKAM, ČEKAM NJEGA JA NA KOSOVU
PA NEK’ UZME MOJU GLAVU, NE DAM SRBIJU

KLEKNU MILOŠ PRED IKONU ISPRED LAZARA
ON POZIVA U MOLITVI SVETOG ZOSIMA
NEĆE SULTAN VODU PITI POKRAJ PRIZRENA
NE DAMO MU NI KAMENA CARA DUŠANA

TEBI, KNEŽE, ZAVET DAJEM, NEK’ ZAPAMTE SVI
PAŠĆE SULTAN ISPRED TEBE PRE NEG’ PADNEŠ TI
ZA TEBE ĆU I KRST ČASNI ŽIVOT PREDATI
PA ĆEMO SE SVI NA NEBU VEČNO SASTATI